Pojam države
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Pravni fakultet Kragujevac

Садржај:
Настанак државе.............................................................................2
О ТЕРМИНУ И ПОЈМУ ДРЖАВА...............................................4
2.1.Порекло и значење термина (појма) држава..........4
2.2.О неодређености термина (појма) држава…………6
2.3.Разна схватања термина (појма) држава..................9
Појам државе и државни елементи...................................11
Литература......................................................................................13
Настанак државе
Држава је организација са монополом физичке принуде. У првобитној заједници, која претходи држави, има организације, али та организација није државна, јер нема апарат за примену физичке принуде. Првобитна заједница је крвносродничка заједница; њу чине чланови који воде порекло од истог, стварног или измишљеног, претка. Органи првобитне заједнице били су поглавица, веће старешина и скупштина свих одраслих мушкараца. Због старости и искуства његових чланова, код већа старешина концентрисане су – према примитивним религијским представама – магијске моћи. Један од старешина бира се за поглавицу, који добија улогу представника заједнице (рода или племена) и војног команданта. Ипак у првобитној заједници, развитак поделе рада није стигао до тог степена да је једна група људи добила функцију да обавља послове одржавања реда или одбране од спољашњих напада.
С обзиром на то да се ради о орагнизацији с монополом физичке принуде, држава је могла настати или зарад одржавања унутрашњег реда и мира, или с циљем ,,да се једном племену, или једном скупу племена, обезбеди миран живот од спољних напада”. У првом случау држава се јавља као превасходно ,,редарска” (полицијска) организација, у другом се јавља као превасходно војна организација.
,,Редарска” држава. Држава настаје као превасходно полицијско – судска организација услед класних супротности којих се развијају у родовско – племенском друштву. Појава група са супростављеним интересима – група богатих и сиромашних – изродила је потребу за посебном друштвеном силом која би применом одређених правила обезбедила ред и мир. Та нова судско-полицијска сила била је држава, која је на себе преузела и послове одбране од спољашњих напада.(Пример државе која настаје услед унутрашњих класних супротности узима се Атина).
Прелазак на државно уређење је довело до промена правила понашања и промена у значају појединих органа првобитне заједнице. Држава, са својом санкцијом, стаје иза неких предржавних обичаја, неке од њих модификује и ствара нова правила. Што се родовско-племенских органа тиче, они се трансформишу у државне. Племенске поглавице се преображавају у прве владаре , већина старешина у представништва државне аристократије, а племенске скупштине као народне скупштине губе значај.
,,Војна” држава. По социолошком гледишту, држава је настала освајањем: једно племе потчинило је себи друго племе. Као покретљивије, енергичније и агресивније освајачко племе било је сточарско: ,,Сточари се селе од места до места; сусретају се и сударају с разним племенима; убице су и пљачкаши. Земљорадници су везани за исто место; мирољубиви, навикнути да живе од рада а не од пљачке. Држава би на тај начин, постала спајањем сточарског елемента са земљорадничким; један би елеменат дао војну, а други привредну снагу, - оне две снаге које су потребне за спајање државе.” У прво време држава изгледа као организовано насиље јачег племена над слабијим. Али, заједнички живот их постепено изједначује и ствара свест заједничким интересима. То води до тога да ,,власт не врши више у интересу господарске групе, него у интересу целе заједнице; другим речима, власт се ставља у службу права”. (Пример државе настале освајањем у старом веку је Спарта; у средњем веку то су германске државе).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]